Mehr zum Buch
Savremeni istoričari se uglavnom slažu u oceni da posle osnivanja Rima nije stvoren važniji grad od Konstantinopolja. Njegovim osnivanjem u IV stoleću svetska istorija je bila okrenuta u novom smeru. Knjiga Radivoja Radića o "Novom Rimu", ognjištu vaseljenja, carici gradova, oku vasione, govori o njegovoj burnoj istoriji dok je bio najvažniji grad na svetu. Šarolik je spisak onih koji su posećivali srednjovekovni Carigrad. Trgovci, izaslanici raznih vladara, putnici namernici, hodočasnici, pustolovi, radoznalci. Skoro svi oni su bili podjednako ushićeni lepotom megalopolisa na Bosforu. Svedočanstva o poseti vizantijskoj prestonici ostavili su ljudi iz latinskog sveta zapadne Evrope, Rusi, Arabljani, Jevreji. U središtu pažnje skoro svih onovremenih putopisaca bili su hram Svete Sofije, čudo srednjovekovne hrišćanske arhitekture, i Hipodrom. Posebno su Carigradom bili impresionirani ruski hodočasnici, duboko religiozni i pobožno usredsređeni na mošti i razne relikvije. Otuda im se činilo da je crkva Svete Sofije, čija se lepota po njihovim rečima ne može opisati, podjednako i na nebu i na zemlji i da je tamo Bog među ljudima.
Buchkauf
Цариград. Tsarigrad, Radivoj Radić
- Sprache
- Erscheinungsdatum
- 2007
- product-detail.submit-box.info.binding
- (Paperback)
Hier könnte deine Bewertung stehen.
- Titel
- Цариград. Tsarigrad
- Sprache
- Serbisch
- Autor*innen
- Radivoj Radić
- Verlag
- Evoluta
- Erscheinungsdatum
- 2007
- Einband
- Paperback
- Seitenzahl
- 296
- ISBN10
- 8685957222
- ISBN13
- 9788685957222
- Reihe
- Schlagwörter
- Sachbücher, Historisches Thema, Geschichte
- Bewertung
- 4,6 von 5 Sternen
- Beschreibung
- Savremeni istoričari se uglavnom slažu u oceni da posle osnivanja Rima nije stvoren važniji grad od Konstantinopolja. Njegovim osnivanjem u IV stoleću svetska istorija je bila okrenuta u novom smeru. Knjiga Radivoja Radića o "Novom Rimu", ognjištu vaseljenja, carici gradova, oku vasione, govori o njegovoj burnoj istoriji dok je bio najvažniji grad na svetu. Šarolik je spisak onih koji su posećivali srednjovekovni Carigrad. Trgovci, izaslanici raznih vladara, putnici namernici, hodočasnici, pustolovi, radoznalci. Skoro svi oni su bili podjednako ushićeni lepotom megalopolisa na Bosforu. Svedočanstva o poseti vizantijskoj prestonici ostavili su ljudi iz latinskog sveta zapadne Evrope, Rusi, Arabljani, Jevreji. U središtu pažnje skoro svih onovremenih putopisaca bili su hram Svete Sofije, čudo srednjovekovne hrišćanske arhitekture, i Hipodrom. Posebno su Carigradom bili impresionirani ruski hodočasnici, duboko religiozni i pobožno usredsređeni na mošti i razne relikvije. Otuda im se činilo da je crkva Svete Sofije, čija se lepota po njihovim rečima ne može opisati, podjednako i na nebu i na zemlji i da je tamo Bog među ljudima.