O svojoj knjizi, koja je svojevrsni spoj intervjua, putopisa, eseja, zapisa, Dušan Veličković je govorio:– Razgovarao sam sa piscima čija dela volim da čitam, i poznajem, tako da sam spreman dolazio na intervjue. Među njima bilo je disidenata, kritičara totalitarnih režima u egzilu, levičara sa Zapada. Imao sam potrebu da sa sagovornicima budem ravnopravan, da razgovaram kao što pisac komunicira sa piscima. Ovom knjigom želeo sam da pokažem celinu sveta, genezu određenih ideja i stavova krajem XX veka.____"On je stvarno faca", kako je u beogradskom žargonu rekao mladi pisac Mario Liguori za svog starijeg kolegu i novinarskog uzora Dušana Veličkovića, pošto je nabrojao imena Suzan Zontag, V. G. Zebalda, Alena Ginzberga, Artura Milera, Normana Mejlera, Josifa Brodskog, Maksa Friša, Agneš Heler, E. L. Doktorova, Kloda Simona, Fridriha Direnmata, Lešeka Kolakovskog, Jirgena Habermasa, Jozefa Škvoreckog sa kojima je Veličković u toku svoje dugogodišnje novinarske, književne i „penovske” karijere razgovarao u Njujorku, Australiji, Seulu, Zagrebu i Beogradu. Svi ti intervjui, objavljivani po književnim časopisima, sabrana su u knjizi „Sva lica sveta” Dušana Veličkovića, u izdanju „Lagune”.
